НАЗИВИ СРБСКИХ ПЛЕМЕНА У ДАНАШЊОЈ ИТАЛИЈИ Према постојећим историјским изворима, може се говорити и о трећем насељавању Срба на Апенинском полуострву. Лиђани су старо племе србског народа Брига (Брежана), првобитно настањених на простору данашње централне Србије, који у једном историјском тренутку крећу на југ. Задржали су се крај Охридског језера око пола миленијума - 500 година, а за то време на трону Охридске Брегије сменило се 22 владара династије Серба Макеридовића, бога Сербона или Јеракла (Херакла), у народу популарног цара Тројана, а онда се један део србског народа преселио у Малу Азију – Брегију, где их Омир (Хомер) и Херодот спомињу као Фригијце или Фрижане. По свом вођи Тир(с)ену, новој постојбини дали су име – Тирсенија. Кад су Тирсене напали Персијци, ови су морали да се одселе на Апенине, у покрајину Тоскану, односно Етрурију. Херодот спомиње Етрурце о којима наводи да су као Тирсени дошли из Лидије у Малој Азији. У првом веку пре Христа, односно у његовој првој половини живео је литерата и говорник Тит Ливије, који сведочи да је у то време у граду Чере (Сеrе) била позната школа-универзитет где су ромејски (римски) младићи стицали висока знања из филозофије, књижевности и етрурске реторике – на етрурском илити србском језику. „Полихистор Елијан и он нас извештава да су Илијада и Одисеја били написани управо на језику Фрижана и да је над том оригиналном верзијом дела извршена редакција у духу грчког језика у VI веку по наредби Пизистрата Тиранина. Платон у Кратилу, такође, тврди да многе грчке речи воде порекло из фригијског или србског језика. Тако су ова два велика дела светске књижевности постала тековина грчке цивилизације“.(Извор: Dionysius Halicarnassus Antiquatates romanae, Lipsiae 1905); (Александар М. Петровић „Кратка археографија Срба, Београд, Свевлад). Исти аутор даље наводи да Срби „из колоније ''Палестине'' се селе у Италију, да би тамо били забележени као Тирењани или Етрурци, о чему сасвим јасно пише већ Страбон. Поред тога што код њега наилазимо и на значајан податак за српску топономастику, будући да сасвим јасно каже: ''Како су реку Ксант Србица називали раније" (с. 763); код Страбона наилазимо и на навођења аутора који су раније казивали о Пелазгима (Беластима-првородном србском народу-прим. М. Д.), а у чију веродостојност он не сумња. Тако наводи стихове Хомера и Хесиода, Еврипида и Ефора од млађих, износећи и следеће: ''Антиклеид је први говорио о (Пелазгима) Лемну и Имбру, те да су са неким таквима од атичких Тирењана према Италији отпловили“. (Александар М. Петровић „Кратка археографија Срба, Београд, Свевлад).
Срби на Апенинском полуострву су староседеоци, потврђује, поред горе помињаних страних аутора, и србски историчар Милош С. Милојевић. Он нам даје још потпунију слику о Србима Тиренима, односно Етрурцима, како су се прозвали у Италији: „Тирени и Етрусци: Племе Лида из Мале Азије преселило је се у Италију под својим вођом, који је се звао Тирен, од куда се и то племе тако прозове, а доцније опет прозове се исто Лидско, или Тиренско племе, Етрусцима, или Ерусцима, Ерама нашим, са своје земље, у коју су се у Италији населили. (Милош С. Милојевић „Одломци историје Срба“, Државна штампарија, Београд, 1879. стр.76). СРБСКА ПЛЕМЕНА У ДАНАШЊОЈ ИТАЛИЈИ Срби су, дакле, на Апенинском полуострву коренити народ, туземци, староседеоци, а Етрурци, Етруси, Расени или Рашани,Срби или Словени, то су само апелативи за исти род и народ, чије су порекло, култура и језик морали бити уништени и заборављени. „У прилог овог става, иде одлука римског Сената у трећем веку ст. ере да уништи сва писана документа тројанских Расена, алијас Етрураца!? У каквој вези стоји ова одлука Сената с већ 300 година „нерешивим“ питањем порекла „Етрураца“ који су Пелазги или антички Срби, без обзира на теорију одакле су дошли на Апенине. Ова „димна завеса“ управо прикрива преузимање расенског (тројанског) писма и културе од стране “Римљана”. Да је ова „одлука“ била у служби психологије гордих, који су сматрали да историја треба да почне с њима, сведоче и „римски“ бројеви који постоје у још неолитској Винчи. Зашто се они зову „римски“, кад су винчански и старији од Рима барем три хиљаде година“? (Слободан М. Филиповић / Весник – Наш Гласник / vesnik.net). Праисторијски хроничари, страног порекла, као што смо предочили читаоцу, исправно су нас обавестили о пореклу народа Етрураца односно Срба на Апенинима. То јесу истинити, али уопштени докази. Генијални Милош С. Милојевић, највећи србски историчар до данашњег дана, детаљно је проучио етнографију и демографију Срба на простору данашње Италије и сачинио списак србских племена и родова, описао њихове градове и покрајине, њихову борбу, уздизање и асимилацију. Доносимо списак србских племена у данашњој Италији, према Милошу Милојевићу, у коме ће садашње и потоње генерације Срба пронаћи своје народне корене, своје далеке рођаке, крвно сродство истог народа србскога са Балканског и Апенинског полуострва: „Од искона и пре доласка и насеобина грчких у Сицилији и т.д. пре доласка Римљана и Гала и њихових држава и т. живио је скоро у целој дан: Италији, као корени и једини народ српски и то у облику ових својих племена: 1. Горнићи — Hernici — живили су по свим бреговима око дан: Рима и његових равница, од куда су се тако и прозвали — et rascida rivis Hernica saxa colunt — као што сведочи Виргилије. Но да он и не каже: да они живе по планинама, ипак нам и само име Hernici рим. и елинско Γερνικοι то сведочи. У њих је био град Korventa по Дионизију Галикарнаском дакле Хрвата. У њих је такође био град недалеко од Пренесте – Praenesta, Opa Ороја т:ј. Орахова, Раковица. 2.Воланићи, живили су међу Горнићима, Сабинима, или Сарбинима и Марсима граничећи се са Лабићима — Labici — и имали су градове: у племена Воланићи, Вољан међу Пренестом и Лавицом или Главицом — Lavica — На 407 год. пре Хрис. од њих је Нума узео млога устројства за Латињане. 3. Вољићи — Volsci — са градовима: Апула, Приверна — Priverna, Антум — Antium, Велитра, Оста, Полушка, Кориола, Веруга, Артана, Фабратерна, Корита и т.д. од којих скоро сви носе чиста српска још и данашња имена. 4. Раци — Raeci, Raci или Рашићи, Решићи — живили су заједно са Аргирусцима — Argyrusci— Страбон их урачунава мeђy народе Лациума. Градови су им били у Ратула: Adria — Јадрија, Јадар. 5. Русели, Рутули и Лабићи — Labici — који су живили на 120 стадија од Рима и имали су главни град Lavicum или Главица. 6. Обрићи — Ombrici — најстарије племе у Италији, које јe ce простирало од Тибра до Јадранског мора. Њих су покорили Лиди досељеници из Мале Азије. Главни градови били су им: Равена на реци Бодашу — Bodesos, Сарсина — Arimina — Јаримна на реци Пруси, Сена до долазка Гала, а пошто ови покорише то српско племе назва се Ceногалија, —Tuder —Туђар, Нарна — Narna, на реци Нори, Отрикол, на Тибру, — Esina — Јасена Доља, Патала, Свила, Сваша — Svasa, Svila — т.ј, Вила Trebia —Требињ, Оштра — Ostra — Солина, Кура, Криновола, Витала, Видена, Турокола, Бутрима, Нара, Мутина, Падина, Матора, Вељеја, Сабина, — Sabini — или Сарбини били су такође племе Обрића, као што вели Дионизије Галик: Плиније зове их Savini т.ј. Савићи у којих је језеро Веља — Veliae. Од њих произлазе Picentini и Samnitae, а од ових последњих Лучани и Брети — Lucani, Bretii — Самнити се зову joш и Sabelli и Sauniti. Близу Орића живили су Picentini, а Дуљеби некада су основали Анкону. Градови су им: Јадра, Матра р. пред. н. план: Треја — Тrеја — Клвана и Чубра — Klvana, Cupra. 7. Марши, Марућани, Вестини, Френтани и Пељни, била су племена Самнићана, а Виргилије назива их Маrubii и земљу њихову Marubia — т.ј. Морављани, Моравија — Главни град им се, у време Виргилијево, звао Moreva — Морава, Кућина — Cutina и т.д. у Самнићана је био град Језернија — Aesernia — Бојана, Темна, Пауна — Παυνα — Вертана река, Лај, а у Брута: Темеша, Међма или Међа = Medma — Голеч р: Сила, Шума, Кремена, Коња — Koenys и река Кратај. 8. У племена Орунићи — Aurunci — глав. гр. Кора, који је се доцније прозвао Suessa, a кад су их прогнали, са својих места, Sidoceni, прозове се Aurunca, од куда је и име тога племена. У Јапигији живили су: Салетини — Salentini и Калабри, а градови су: Авлона, Кротона, Бар, Веречија, Рођа —Rhoda или Руда, Лапа, Салепа, Сила, Буква, Темебела, Борка, Страбела, Силена, Загра и Венуша припадајућа племену Давни — Davni. 9. Опићи — Opici — старо и млогољудно племе српског народа, које је живело по равницама Италије, тако званом у Римљана Camponia. У њих је било 12 градова, међу којима понајзнатнији је: Колација, Атина, Калена, Кора и река Сава. Опиће су из њихових земаља изгнали Тирени. Од свих племена српских они су се најпосле полатинили, као што вам сведоче старе паметаристе, које говоре: (75. стр.) да су Опићи joш и до половине I века по Христу говорили својим (србским), а за Римљане, и њихов народ, туђим језиком. Међу њима је било једно племе које је се звало Пољани — Poligni. 10. Тирени и Етрусци. Племе Лида из Мале Азије преселило је се у Италију под својим вођом, који је се звао Тирен, од куда се и то племе тако прозове, а доцније опет прозове се исто Лидско, или Тиренско племе, Етрусцима, или Ерусцима, Ерама нашим, са своје земље, у коју су се у Италији населили. Око 600 год. пре Христа галска племена Боја и Лингона отму им земље и градове, а кад опет ове Римљани 183 год. пре Христа победе, наместе своје колоне у овој земљи; те се тако и прелију староседиоци у римски народ. Земља је се овог племена српског народа купала међу два мора, а кад у срцу њеном Римљани оснују свој Рим, тада се раздели у две половине и тиме још више ослаби. Силу Ерића увеличавали су ушав у састав њихов, преко триста градова Обрићских, од којих смо неке горе споменули. Међу градовима понајзнатнији су били: Кремона, Берон, Брест, Ком, Видена 40. стадија од Рима. Племе Видена сачувало је свој језик до Страбона. Веја огроман град, ког су Римљани 10 год. држали у обсади. Кад је Ромул освојио овај град, и заробивши војводу племена Венетског — Venetani — вукао га је са осталим заробљеницима по свом Риму заповедивши, да се виче: ''Срби су — Sardi, одређени да се продају.'' Овај је се обичај празновао сваке године и овако исто још за живота Плутархова. Градишка — Gradiska Сареба т.ј. Срби — Sareba — близу Веје, Хвалишка међу Римом и Отроколом — Jaliska. Тако је се звало и племе које је насељавало Хвалишку или Фалишку, као што се говори још и данас фалити у место хвалити. Влшинија град и племе, Цера — Сaera — Грци, као и свуда доводе му име од χαιρε - добар дан, здравствуј, доказујући, да су им тако одговорили народи у њему и око њега живећи, кад су туда прошле колонисте Грчке и назвале им бога; те се и град тај од тог доба тако прозвао. Цер је постао још онда кад Грци нису ни видели Европе, а камо ли Италије. На 384 год. до Христа Дионизије цар Сиракузски - Грк — опљачка га и однесе више од 1000 таланта блага. Перуша, Кротона, која је се пређе називала, Котарна, Ареција, Коса, Косаја припада племену Volki, Volcinti т.ј. Вуковићима. Овај је град био основан на једној коси, или једном огранку планине, коју је омивало море. Римљани, пошто су овим градом завладали, населили су своју у њему колону. — Cosa volscientium a populo Romano deducta. — Међу Косом и Градишком Страбон напомиње место где је негда био град Малет — Malaetos. — Око 388 год. Римљани утамане град Вук, Вукић, а 8000 душа одведу, по свом обичају, у робство и разпродаду. Тако су чинили и са осталим срп. племенима и народима, који су долазили у додир с њима, што нећемо због кратког времена описивати. Лука, Луна, Селена, Видина Поплана — Рoplana, Вјетлана — Vetlana — Вада при утоку Ћекине — Haecina, Ђетине у море и т.д. а реке су: Мокра, Арна, или Јарна, Ђетиња, Србица, — Umbra, Sumbra — Тим, Клен, Лаба, доцније Тибар, Мутна, Јаникол пл: — Janikola. 11. Раци, Реци, Рети и т.д. као што вели Плиније — Plin: III 24. — постали су од Рашића. Они су одавна изгнани из своје домовине Галима. Ти Ерићи под својим вођом — duce Rhaeto — Рашком населе се у гудурама Алпијских планина. Рашка и Винделикија по Страбону почињала се је од саме Италије па даље преко планина на југ. Земља та Рашка, дели се на две половине Рашку и Винделикију или Срболехију — Винд, Венд и т.д. значи: Срб, Србин, Ликија, Лекија и т.д. — Међу племенима која насељавају ове две земље најзнатнија су: У Рашкој : а. Заљеси — Salasi — на које је 143, год. пре Христа нападао конзул Апије Пулхер, но је у тој битци, изгубио 5000 војника и био разбијен. Император Август побједивши их прода по свом римском обичају, као и у другим пок: местима преко 36 000 у робство, а 8000 узме у своје легионе. У земљи тих Заљесића појави се такође римска колона под именом: ''Augusta Praetoria Salassorum''. б. Лепонићи — Lepontii — којима Пливије прибројава Vibere живеће при извору Роне. Главно место у Лепонића била је Усћа — Uscela — Још се и данас, на левом утоку Роне у Женевско језеро, налази и место које се зове Градац — Gradetz напротив Sitten-а, у ком су негда живили Лепонићи, а даље Brieg, Chur, Prada, Strada, Maloia, Zernez — Црнац — Misok, Chamuta, Sura, Rogatz — Рогач, — a планине су још и данас, као и ова горња места, задржале стара српска имена и то: Црнобрег — Cernesberg и т.д. (76. стр) в. Камуни — Kamuni — при реци Ogli, Котванићи — Kottanitii — Триумполини, — Триполићи, Верјаги — Veragri и остала млога племена, од којих су у неких имена тако изопачена, да се немогу разумети. А у Срболехији - Винделикији живила су ова племена српска: а. Likatii — Ликићи, или Лекићи, живели су око реке Леха, од које су и име добили. Главни град звао им је се Avgusta Vindelicorum т.ј. град основан импер. Августом у земљи Срба и Синда. б. Клавтинићи — Klavtinatii — живили су око дан: Ина и прозвани су били у надписима, у част Августу, Katanates. в. Брегићи — Brigantii — живили су око дан: Констанцског и Боденског језера, са главним градом истог имена, који је се звао и Bregenz, као и констанцско језеро Lacus Venetus. Даље јадни и чемерни Сиромашићи Venones, или Venesci, Венићи живили су у самим провалиама Алпијских планина, међу којима још и дан. данашњи једна се у Швајцарској зове Val Venosco. Ови су исти живили при извору Рајне под именом Vendes, Vendelices са градом Vindonisra — Србониша — дан: Vindisch. Тридентићи живили су око Адиџе реке, Стони, или Стенићи, — Stoni — сјеверно од језера Lacus Benacus дан. Lago di Garda. Даље још Љубићи — Libyci. Око Вероне и данас ова имена показују да су ту негда живили Срби, као: Славина, Луга, Бојан, Паљани, Славино ди Марко разв: Прун, Вале, Пленина — Планина, Турија, Луган, Сирмио— Срем, Речан, Гуголага, Кијево, Мочуга, Повељана, Мужикона, Струга, Рубана, Орзере, Ошењега, Валдонега, Град, Лех, Домајара, Верига, Мазурега, Тредеспина, Ортигора, Сало, Паји, Засама, Варана. Напоследку и сам Линц дан: звао је се Lentia или Летија, Чепана, Руда, Тула, Летова јез: Плесо, Шар пл. Битурица р. Секана р. Лува р. Родар, Сабер р. Милан, Миличак, Коњ. Но не само на југ од Дунава, него и на сјевер од овога живила су некада срп. племена, као што сведочи, још у 8. веку по Христу цела област на Мајни под именом: Regione Slavorum juxtu ripam flumine Moin. Ово нам сведоче и сама тада бив: имена места, као: Голихова, Иногова, Панчево — Banzhova, Салгова, Варигин, Тареша, Клч, Раткова, Дурнин, Дуригин, Маталаги, Хлстково, Стрева, Матакова, Милићан, Суликова, Рјечин, Тргова, Бара, Речић, Слапац, Цигуљин, Јастов и реке: Итица, Вирага, — дан: Verr, Врага — д. Aurach Вила, Салца, Чубара, Рота, Велина, Луг, Буда, Ветрова, Луганова, Паженца, Ишанишка. Сам дан. Салцбург звао је се Салцкова, а Ратисбона, Радопана. У Тиргингији и још и данас једна река носи име Sarbecz, Ludvigora и Slavica т.ј. Србач, Љутогора и Славица. Баба планина — Babae montes од куда је прво постао Babenberga, па после тек дан. Бамберг. Утица р. Трубежа, Совача, Бјељак, Нартово, Мутово, Солца, Мачиха, Прама р. Брама, Варница, Бара, Морданова, Калчуга, Врница, Брента, Јаково, Баригин, Брег, Дверигово, Јастево, Рогово. У дан: Италији око Кома, налази се планина Црнова — Cernobio, и речица Брегија даље: Медвица, Дол, Мир, Стра, Мовата, Милица.У дан. венец: краљевству Сача р. Море, Славини — More di Schavani. Одера, Град: Медвак, Брента, Бурјан, Морана, Ливенца, Плава, Сила, Јара, Моречан, Баба, Мосорбо, Бабина, Тврђе, Малакера, Малагуња, Налега. — а у Т и ролској : Србоматра — Виндишматра, Брегенц — Брег, Блуденц, Бреганица, Црнавац, Греден, Камина, Кладенац, Пештера, Мала, Клеш, Лапа, Ликача, Влтов. У Швајцарији још и дан дан: Виндиш, Градац, Кур, Полесје, Љес, Бјела, Белич, Беленец, Чернец, Дело, Луг, Луганац, Дубин, Кременице, Лужани, Копина, Замолић, Меч, Руденец, Даледи, Хорванта, Веспрован, Ташна, Висоја, Ставјач, Ветран, Просто, Кунице, Полич, Србашко, Мутенец, Брусин, Зелин, Црлице, Неслов, Паслов, Костнице. У Баварији још и ова: Виден, Бидач, Видо, Бранебург, Бурин, Крајбург, Дољнич, Kyћa, Mиp, Глерић, Глон, Лек, Планеч, Требић, Трезвић, Горић, Дражинић и т.д.“. (Напомена: придев србски пишемо са словом б као што је и Вук Караџић чинио, јер ми нисмо Српи већ Срби) Наставиће се
0 Comments
Leave a Reply. |
Мирослав
|