НИШ - НЕ ЗНАЧИ „ВИЛИНГРАД“, И НИСУ МУ „КУМОВАЛИ“ ГРЦИ Идеја: „Званични историчари“ тврде како је ојконим Ниш наводно настао од грчке речи „наисос“ (латински „наисус“) а што значи – најада, нимфа или вила, што би се србски рекло „вила језеркиња“, и да Ниш значи „Вилин-град“, река Нишава „Вилинска река“. Официјелни историчари, такође, не знају, или неће да знају, а пре ће бити да је ово друго у питању, где се заиста налазио стари град Ниш у далекој праисторији, односно 2000-те година пре Христа и како се он тада истински звао. Први, најстарији Ниш, познат је у историји као Ниса, највећи и најзначајнији град, или један од најважнијих србских градова у далекој прошлости. Име је добио по Нину Белићу, првом цару светскога и србскога царства, коме народно име, дато од милоште, беше - Ниса. И данас у скоро сваком месту имамо милосни надимак у Срба – Ниса. (Аутор овог текста зна бар десетак људи са тим надимком – Ниса у: Рашевици, Поточцу, Параћину, Шавцу, Београду, Крагујевцу...) Из србског града Нисе полазили су сви велики освајачи света: Нино Белић – око 2000. године пре нове ере, Сербо Макеридовић или Бог Сербон (цар Тројан) око 1300. године пре нове ере и најзад Александар Велики Карановић у 4. веку пре Христа. Сви они су били господари три велика србска светска царства, која су се простирала на три суседна континента. Према другом предању Ниса је добила име по светој зеленој хартији – ниса- коју су у праисторији први произвели Срби, а не Кинези, како се тврди.
Где се налазио најважнији србски град Ниса, полазиште србских царева у стварању србских, планетарних царстава која су по својој површини надмашивала можда и негдашње велико Руско царство? По нашим сазнањима, Ниса (Нис) био је лоциран у пределу данашњег насеља Брзи Брод. Дакле, Брзи Брод је најстарији археолошки локалитет који сведочи о старости насеља Ниса, Низа, Наис... Налази се 6 километара источно од центра Ниша, а истраживала га је најпре Драга Гарашанин и установила да је овде 2000 година пре нове ере постојало насеље бронзаног доба. То њено откриће далеко је ближе правој истинитој историји, јер је и цар Нино Белић у то доба кренуо из Нисе у освајање другог светског србског царства (после Арија Србинде). У атару села Брзи Брод налази се и тзв. римска Медијана – Субурбијум. Већ само име Субурбијум недвосмислено нас асоцира на – Србурбијум, дакле србско праисторијско насеље. И у (намерно!) измењеном облику речи, изостављањем слова Р, јасно је као дан да је у питању древни србски град, који је овом изменом требало да се сакрије од очи јавности и склони из историјских уџбеника. На том простору је у време србско-ромејског царства била и палата цара Константина Великог. Наравно, да је пре тога на овом месту, а у време око 2000 година пре нове ере, била и резиденција Нина Белића, потом Серба Макеридовића око 1350. године п.н.е. и Александра Великог Карановића око 330 године пре Христа. Сви ови освајачи света, Срби по крви, роду и колену, полазили су из највећег града тога доба – из Нисе, из највећег града србске Медије, из Медијане, која се налази насупрот Брзом Броду. Насеље Брзи Брод добија ово име тек негде у средњем веку, а дотле је било познато у латинској варијанти као – Србурбијум, а пре Римљана имало је србски облик - Србурб. Облик Србурб очигледно је био врло тежак за изговор странцима, па је морао да се прилагоди латинском изговору. И да коначно разјаснимо овај, слободно можемо рећи – нонсенс наших квази историчара: Како је то Ниш могао да добије назив по грчкој речи „наисос“, када се Грци у историјским списима помињу тек 600 година пре Христа? Да ли онда Грци, као млада нација из 6. века п.н.е. дадоше исто име праисторијским, древним србским градовима широм Европе, а који ницаху 2 хиљаде година раније од појаве тих истих Грка на европском тлу, и то: 2500-те године, 2000-те године, 1500-те године пре Христа, и зваху се: Нисбил, Нисбор, Нишбург, Нишелвиц, Нишвиц, Нишков, Нишдорф, Ниша (Горња и Доња), па у Француској (старој србској земљи Роданији) – град Ниш и река - Ниш, па онда у Персији, чија је култура много старија од тзв. грчке: Нисабур, Нишабур, па онда у Индији: где постоји опет и град и река Ниса или Ниш..? (Види још за Ниш код Милоша С. Милојевића „Одломци историје Срба“, Београд, 1872.). У историјској је традицији Срба је да свуда где се насељавају доносе географска имена (топониме, орониме, хидрониме, фитониме...) из старог краја. Тако је било и са Нисом, односно Нишем, којега има од Индије, преко Азије до Европе, а тако је после било и са Тројом. Сваки новоподигнути србски град после пада Троје носио је исто име Нова троја или Троја нова, па је тако било и на Коситерским острвима (данас Британија). Да закључимо, сигурно је и једино могуће да су Грци само прихватили већ постојеће праисторијско име Ниса или Ниш и прилагодили га свом изговору, као што су преотели целокупну србску историју и митове и „погрчили“ их на крајње рогобатан начин. Код данашњих официјелних историчара, поред поменуте противуречности, постоје још три: Једни тврде да је насеље Ниш настало у 3. веку п.н.е. и да су га подигли Келти, а други пак говоре да су у том периоду град подигли Сардани. Истини за вољу, за србску историју оба народа су србског порекла, али време подизања града није 3. век пре Христа, већ 20. век пре Христа. И нису га подили ни Келти, ни Сардани (Дардани) већ – Меди. По Медима - Медијана и носи своје име. Друга нелогичност произилази из прве, горе речене. Ако су Келти у трећем веку подигли насеље Ниш, онда је Ниш најјужнији и највећи келтски град на Балкану, а не „келтски“ град на Великом Ветрену, највишем врху планине Јухор у централном Поморављу, подигнут 150-те године пре Христа, како тврди друга струја савремених археоисторичара. Трећа нелогичност, овога пута опет – бесмислица, јесте тврђење „званичних“ историчара да су граду Нишу име дали Келти и да Наис на келтском опет значи Вилин град. Свако ко је прочитао и простудирао књигу „Црвено и бело-келтско - србске паралеле“ Ранке Куић, зна да се на гејлик и камријском наречју келтског језика вила каже хелила (вила=хелила, а не – наис ??!!). Па је тако келтска Равиола уствари србска вила - Равијојла... Готово да и нема разлике у ономастици, ни после четири миленијума. (Види: Мирослав Димитријевић „Срби Троморавља у (пра)историји“ , Београд, 2016. и од истог писца „Чувари тајног блага“, „Беокњига“, Београд, 2012.). НИШ – ДЕДОВИНА КРАЉЕВИЋА МАРКА Данас мало ко од званичних историчара, професора и предавача спомиње, да је Ниш у једном историјском периоду (од 9-15. века) припадао србској династији Мрњавчевића. Циљ овог рада је да о томе пружи неколико битних и историјски валидних чињеница, не улазећи у шира историјска разматрања. „За сада можемо казати само толико да по неким старим листинама (дипломама, повељама и хрисовуљама) из петнаестог века изгледа да су под Немањићима (а и пре њих) преци краља Вукашина сматрали Ниш као своју баштину; и њима и околином њином управљали у име краљева србских. Краљ Вукашин, кесар Угљеша и војвода Гојко, и још више њихови потомци, сматрани су у петнаестом веку за Нишевљане, а Ниш завичајем својим“, пише Сретен Л. Поповић, који се позива на познатог србског историчара Чедомиља Мијатовића, који му је, у својим позним и болешљивим годинама свесрдно уступао своје „листине и белешке“ и упућивао на другу важну литературу, од које би овај могао штогод „ползовати“. Сретен Л. Поповић, београдски књижевник и судија касационог суда, путујући по новој Србији, одмах после Србско-турског рата и ослобођења јужних крајева србства 1878. и 1880. године, даље наводи: „Краљ босански Стеван Твртко, у једној дипломи дарованој од год. 1426, називље Ивана Мрњавчевића, сина Угљешиног, а синовца краља Вукашина, „Нишевљанином“. Краљ угарски Владислав I у години 1444, Сибињанин Јанко године 1448, краљ Владислав II год. 1456, краљ Матија 1463 – издавали су дипломе у којима наглашаваху како су се испитивањем старих листина уверили да су Мрњавчевићи од старине били главна властелинска кућа у Нишу...“постојбина цара Константина“, и не само „славни град Немањића“, него још и дедовина вавек славног јунака и браниоца сироте, нашег Краљевића Марка, или као што га у Старој Србији зову , „Краља Марка“. Ниш је од 1414-те до 1426-те године био у власти деспота Стевана Лазаревића, „и још једном је, и то последњи пут у Средњем веку, у години 1443-те пао Ниш Србима у руке.Угарска војска под Сибињанин Јанком и србска под деспотом Ђурђем Бранковићем, ноћу између 2. и 3. новембра 1443. године, ударе на турску војску која се је улогорила на Морави, (на сву прилику негде на Добричку висоравну око Мрамора) те је разбију до ноге, па гонећи је уђу за њом у Ниш. Том приликом изгори један крај вароши. У борбама те ноћи и после, сутрадан у борби са Казин пашом, који је од Пирота долазио, одликовао се особито Ђурађ Мрњавчевић, син војводе Гојка, а брат од стрица Краљевићу Марку... Кад се сврши овај рат, у коме је поменути Ђурађ (Мрњавчевић) имао прилику да се покаже и у славној бици на Куновици (Сува планина код Ниша), онда му Владислав, краљ угарски и пољски, са пристанком деспота Ђурђа Бранковића даде у награду Ниш и сву околину нишку „која је ионако од најстаријих времена била баштина фамилије Мрњавчевића“, као што се у дипломи каже“. (Сретен Л. Поповић „Путовање по новој Србији“, Српска књижевна задруга, Београд, 1950. стр. 321-328). Када је Сибињанин Јанко враћајући се из Косовске битке 1448. године коју је изгубио од Турака, („прошао као Јанко на Косову“) допао у ропство код Ђурђа Бранковића и био затворен у смедеревској тврђави, Ђурађ Мрњавчевић је са својим Нишлијама (Нишевљанима) похитао у Смедерево да ослободи Јанка, на чему му је овај после био много захвалан. Ниш је остао у србској власти под Управом Ђурђа Гојковића Мрњавчевића све до 1454. године, када је опет пао у руке Турцима, односно Мухамеду II освајачу Цариграда. Од тог доба, осим неколико година у 17. веку Ниш је припадао Турцима, све до 29. децембра 1878. године када га је јуначка србска војска под командом кнеза Милана Обреновића IV коначно ослободила. „Када се у години 1444-те, 13. јула у Сегедину закључио уговор мира између Турака с једне и краља Владислава с друге стране, поменути наш јунак у горе казаним биткама Ђурађ Мрњавчевић, поднео је сабору сегединском непобитне доказе о томе како је град Ниш са околином стародревна очевина Мрњавчевића. Па који су и какови су ти докази? Ђурађ (Мрњавчевић) је најпре доказао да је он син Гојка Мрњавчевића, који је био син Марку Мрњавчевићу, а овај Марко био је син Гојка, брата краља Вукашина, дакле праунук великог војводе Гојка. А да је Ниш са целим округом и другим градовима и варошима још од најстаријих времена био баштина фамилије Мрњавчевића, дакле још од времена кад су тзв. Византинци владали, изнео је старе листине или тапије царева Никифора (1078-1081) и Манојла, који је био савременик Стефана Немање. По тим листинама извео је и доказе Ђурђе Мрњавчевић како су оба поменута цара признали и потврдили Станиши, архонду од Ниша, да су Ниш и околна места баштина Мрњавчевића. Но нису били ови докази само о баштини и владавини Мрњавчевића. И цар Балдуин признао је то кнезу Страшимиру, који је такође био архонд од Ниша и сенатор царев; цар Михајло Палеолог (Ропешија), цар славенско-мацедонски Самуил, великом кнезу Твртку, и напослетку: и наш Стеван Немања Ловрену, оцу кнеза Мрњаве, властелину краљевине србске“. (Сретен Л. Поповић „Путовање по новој Србији“, Српска књижевна задруга, Београд, 1950. стр. 328-330). „Непобитни докази говоре за ту фамилију (Мрњавчевића) да им је Ниш и његова околина била у баштини још од деветог столећа... Не мање важно за опстојатељство да је за Ниш у центру византијске царевине, видимо србску једну породицу и фамилију да се са истом баштином управља и влада, макар и као вазал, или као феуд, но феуд или вазалство које се види да је било наследно. Но важно је и то што видимо да се суверени владаоци, најпре византијски, затим словенско-мацедонски, мењају па долазе и србски владаоци, а Мрњавчевићи једнако на својој баштини непокретни остају, и само их онда виђамо кад се са својих баштина покренуше, кад се србска сила и држава (опет) поче по Мацедонији ширити, где краљ Марко до своје смрти оста у своме Прилипу, као и онда кад су те земље изашле из опсега србске царевине, и кад су Турци били суверени господари од Мацедоније...“ (Сретен Л. Поповић, исто, горе наведено дело, стр. 330-331). Закључак: По средњевековним дипломама и „листинама“, Мрњавчевићима као архонтима и господарима Ниша, припадала је и околина – градови и вароши. На које се градове мисли? Ми сматрамо да је подела ишла према црквеном шематизму. Градови су били: Ниш, Сврљиг, Мокро (данашња Бела Паланка), Курвинград (Копријан) и Пирот. Вароши које су припадале Нишу биле су : Алексинац, Крушевац, Ражањ и Шупељак (Јовановац или данашњи Нови Брачин). Врло је значајно и то што је Ђурађ Бранковић на сегединском сабору морао признати и пристати да се Ђурђу Мрњавчевићу, у оно време када је Србија била потпала под турску управу. По сегединском мировном уговору Ђурђу Бранковићу су враћени следећи градови: Смедерево, Голубац, Жрнов, Крушевац, Ковин Северин, Сребрник, Островица, Козник, Копријан, Прокуље, Комплоч, Лесковац. Зелени град, Ново брдо и сва друга мања места у Србији и у Арбанији којима је деспот Ђурађ Бранковић владао.(Чед. Мијатовић „Ђурађ Бранковић“). Овде видимо да сегедински сабор није повратио Ниш и Пирот Ђурђу Бранковићу, јер су они већ припадали, као што рече С. Поповић, Ђурђу Мрњавчевићу. Али Ниш ускоро опет паде у Турске руке 1454. године, исте године када и Цариград. Пет година касније пало је и Смедерево. Врло је битно за историју Ниша што је у њему одувек већинско становништво било србско, а о томе сведочи и путописац Герлах, који је кроз Ниш прошао 1573. године. Герлах је обишао и Пирот и за њега вели да су се ту налазили „двори Милоша Обилића“. (Наставиће се)
0 Comments
Leave a Reply. |
Мирослав
|