КНЕЗ ЛАЗАР ЈЕ БИО ИЗАБРАН ЗА ЦАРА Идеја: Зашто србски историчари упорно прећуткују валидну повесну чињеницу да је кнез Лазар заиста изабран за цара, и то од стране свих србских властелина илити великаша, и у присуству највишег црквеног достојанственика тога времена – патријарха Јеврема? Зашто о томе не говоре макар историчари Српске православне цркве кад и народно предање каже да су на Косову погинула оба цара - и турски и србски? Зашто Срби крију истину о себи, а из своје величанствене историје, када је Крушевац по трећи пут постао седиште царске круне? После Маричке битке 1371. године, несрећне по Србе, Турци се осоколише и све чешће упадаху у србске земље и градове, а њихова војна сила као поплава се неодољиво разливаше по Балкану. Беху освојили и Софију, и опасно угрожаваху територију подељеног Душановог србског царства. Србска властела се озбиљно уплаши за свој опстанак и привилегије, и на упорно наваљивање „христољубивог и родољубивог патријарха србског Јеврема“ сакупи се на сабору у царском граду Скопљу, у јесен 1374. године, и након дужег већања, а после завршне речи патријарха Јеврема, - једногласно изабраше кнеза Лазара за – цара србског, да заседне на величанствени трон цара Душана Силног.
Од овог момента цар Лазар Хребељановић почиње да се потписује црвеним мастилом, да носи царску доламу – багреницу (пурпуно црвене боје) и црвене чизме. А то све беху знаци царскога достојанства. Припремао се и црквено-народни сабор на коме би патријарх Јеврем крунисао, овенчао цара Лазара и ставио му златну круну Немањића на главу, чиме би процес уједињења, до тада несложне, србске властеле и званично био окончан. Али убрзани историјски догађаји, турско освајање Ниша, затим зидање Раванице и тврдог града око манастира, као и друге војне и политичке околности нису дозволиле да се чин крунисања цара Лазара коначно обави. Међутим, Турци се тек сада уплаше, што се Срби најзад ујединише и сложише, окупише сви око једног стожера, а од тога им је претила голема опасност. Зато решише да што пре поткопају србско јединство, док је договор још ровит, јер би се могло десити да се Срби окураже и окупљени око свог новог цара Лазара поново крену да враћају велико Душаново царство у старе границе. Зато већ у пролеће наредне 1375. године велика турска војска се слегну око Ниша, који је био одувек кључ Балкана, и који је отварао и моравску и топличку капију Србије. Војском је руководио лично цар Мурат, са сином Бајазитом, али је, ипак, опсадом Ниша командовао Евронс-бег, а по неким летописцима Јатир-бег. И после 25 дана упорног налетања на нишки тврди град Турци освајају највећу тврђаву Србије. „Оборимо бедеме града...и заузмемо Ниш под своју власт“, хвалио се цар Мурат у писмима Карамаили-оглу, Али-бегу и Хамид-бегу у Малој Азији. (Муратова писма штампана су у Ферудин-беговом зборнику турских споменика, а преведена су код нас и штампана у „Гласнику“ XI, стр. 119-124). Дакле, Турци су пре Косовског боја заузели „Ниш, тврдо место, које приличаше змају накострешеном једовитим бодљама“ како га описује цар (А)Мурат у својим писмима. Ни битка на Плочнику није повратила Ниш у Лазареве руке, као ни мало ранија битка на Дубравици, крај Мораве, када су петрушки војвода Цреп и Витомир разбили Турке 1381. године, на Божић. Међутим, Ниш ће још једном бити у власти царске куће Лазаревића, 1414. године. Тада је султан Мухамед Кришчији у знак захвалности Стевану Лазаревићу, што је ратовао против цара Мусе и тиме помогао Мухамеду да дође на власт дао Ниш и још неке градове и територије.Све до 1426. године Ниш је у рукама деспота Стевана Лазаревића, сина цара Лазара. Међутим, те године султан Мурат Други поново руши бедеме и осваја Ниш. (Видети: Сретен Л. Поповић „Путовање по новој Србији“, Српска књижевна задруга, Београд, 1950. и Чедомиљ Мијатовић „Ђурађ Бранковић“, Београд). Неслога и разједињеност србске властеле, сујета и партикуларни интереси, међусобна завист и омраза, касно схватање идеје о безусловном србском јединству, затим муњевит развој турске државе, брзи пад нишке тврђаве и разочарење неких великаша, омели су у укупном збиру догађаја покушај поновног стварања србског царства на челу са царем Лазаром Хребељановићем. Свакако да су на све то утицали многи фактори: неискрен однос великаша према избору цара Лазара, брз развој турске државе, антисрбска пропаганда из Турске, као и многи други, овде непоменути разлози, одложили су идеју о новом, великом србском царству у Европи, коју је носио и сам цар Душан и већ је почео да је реализује, али га пребрза и насилна смрт у томе омела. ЛИНГВИСТИЧКО-ИСТОРИЈСКИ ДОКАЗИ О ДРЕВНОСТИ ЖИВОТА У КРУШЕВАЧКОМ КРАЈУ Да је Крушевац веома старо насеље, потврђује не само његово име, већ и хидроними, топоними, ороними у његовој околини. Задржимо пажњу на реку Расину: РАСИНА = РАСИНА: је река чије нам име, такође, дотиче из најстарије прошлости Срба Рашана или Расина, Расена, Раса, Расцијана, Рачана... Овај назив реке изведен је од етнонима РАСИ, а хидроним РАСИНА се задржао у србском речнику и географији до сада, јер је у историјској науци Фререт у 19. веку, утврдио идентичност имена РАСЕНА и ЕТРУРАЦА, а то су затим свако на свој научни начин потврдили и палолингвисти Светислав Билбија, Радивоје Пешић, Милан Будимир... Још је Хомер тврдио да Етрурци потичу са Балкана, одакле су населили Хеспериду (Италију). Коначни знак једнакости између РАШАНА (РАСЕНА) и ЕТРУРАЦА ставио је др Радивоје Пешић, преводом Златне плочице из Пиргија. И док су после толико времена научници открили ову истину, РАСИНА је то одвајкада ''знала'' и носила у свом имену. А у средњем веку преко Растка и династије Немањића, РАШКА држава, народ и култура поново васкрсавају, и потомци античких РАСЕНА (РАСИНА) опет достижу своје духовне и културне висине, свој пуни сјај најстаријег народа у Моравском басену цивилизације и источнику писмености. О старости живота у околини Крушевца говоре многи топоними, од којих ћемо издвојити следеће: ПАРУНОВАЦ=ПЕРУНОВАЦ: ПЕРУН је био бог грома и највише божанство Срба и Словена у предхришћанској ери, а који су га приказивали у ватреним колима како лети по небу и баца муње и громове на оне који су га увредили. Сва природа се покоравала његовој вољи. У Новгороду је у његову част даноноћно горела ватра, а жрец који би дозволио да се ватра угаси, био би убијен. (Х. С. Робинсон и К. Вилсон: ''Митови и легенде свих народа'', Београд, 1976. стр. 303.). Данашње име села ПАРУНОВЦА је мало модификован облик првобитног назива ПЕРУНОВАЦ. Постоји реална могућност да су Срби пре примања Хришћанства, имали у овом крају светилиште или жртвеник посвећено богу ПЕРУНУ, што му је и донело назив ПЕРУНОВАЦ. Зна се да су чак и стари Јелини ценили биљку перунику посвећену србском богу ПЕРУНУ, и то пре свега ону из Илирије (античке србске земље), којој је некада припадао и ПЕРУНОВАЦ. (Павле Софрић Нишевљанин: ''Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба'', Београд, 1912. стр. 182). Језички народни модел за формирање назива овог места је уобичајен: Милан=Милановац, ПЕРУН=ПЕРУНОВАЦ (ПАРУНОВАЦ). БОШЊАНЕ=БХУС’АНЕ: У Србији постоји неколико села под називом БОШЊАНЕ. Споменимо два: БОШЊАНЕ код Параћина, Поморавски округ и БОШЊАНЕ код Варварина, Расински округ. На санскритском језику реч БХУС'АНЕ значи-украс, што је врло поетичан назив за село. Наши прапреци, ведски Срби, знали су да је село украс на земљи, и имали су свест да живе у сагласности са природом и космичким свејединством, за разлику од данашњих нараштаја који негују персонализам и индивидуализам као стил живота. Село мора да буде БХУС'АНЕ-УКРАС природе у сваком погледу, а што се тек данас увидело у условима опште еколошке катастрофе. Санскритски израз БХУС'АНЕ током миленијума је еволуирао у БОШЊАНЕ, а оба израза су врло сродна по звучности. Корен речи је дакле из времена србске или ве(н)дске културе, из санскритског језика, а БОШЊАНЕ је украс не само данашње Србије, већ је и украс савременог србског језика, који је највише сачувао од своје језичке рашко-белашке или санскритске првобитности и лепоте. ИСТОРИЈСКИ И МИТОЛОШКИ ДОКАЗИ: СРБСКИ КРАЉ МИТА (МИДА) - ПРВИ АЛХЕМИЧАР Србска присторијска држава Брегија (Фригија) простирала се на простору данашње централне Србије, око Копаоника и Мораве и граничила се са Македонијом. Хомер у ''Илијади'' на више места спомиње Фригију и Фрижане (Фригијце) као савезнике Илијиног града Троје, например у ''Песми о Долону'', (стих 432), или пак у разговору Ахилеја и србског краља Пријама, господара Троје (24-543, 547). И Херодот у својој ''Историји'' тврди да су Фрижани пре сеобе ''живели у Европи, у суседству Македонаца'' (''Поломанија'', 73), као и то да су се вртови чувеног србског краља Мите (Миде) налазили у близини границе са Македонијом (''Уранија'', 130). Оснивач тог Брегијског (Фригијског) краљевства био је Гордије (Ђорђије), а Гордија је на престолу заменио његов син Мита, који је северно од македонске границе имао легендарне вртове. О томе нас Херодот информише у следећим редовима: ''А младићи дођу у други крај уз Македонију и настане се у близини такозваних вртова Миде, сина Гордијева''. (Херодот: ''Поломанија'', књига 7, стр. 73.) У знак захвалности што му је млади краљ довео учитеља Силена, бог Дионисије је научио Миту или Миду јединственој вештини претварања предмета у злато, додиром руке, што ни један смртник до тада није знао. Наравно, краљ Мита је био пресрећан јер је мислио да ће постати најбогатији човек на свету, али је та Митина похлепност за материјалним благом разочарала рашког бога Дионисија. За кратко време коришћења стечене вештине, Мита је све предмете око себе претворио у злато, па чак и храну и пиће. Крај препуне царске трпезе остајао је гладан, што га је натерало да моли Дионисија да га рашчини. Окупао се, по савету бога Дионисија, у реци Пактол и златоносна моћ је нестала. Од тог момента Мита је омрзнуо злато, повукао се у шуму и живео као силен, духовник и испосник, у друштву са богом Паном. Када су се Пан и Аполон такмичили у свирању, силен Мита је био судија. Пресудио је у корист Пана и његове фруле, а љубоморни Аполон га је казнио тако што су му одмах израсле магареће уши, које више никако није могао да сакрије. Мит о Миди-краљу србске земље Брегије преносили су римски писци Цицерон, Паусаније, Плутарх, а Херодот у ''Историји'' (7-138) каже да је Мита био Кибелин син, којој је подигао прво светилиште. Кибела је била ћерка Меона, краља уједињених србских античких држава Лидије и Брегије (Фригије). Плиније Старији, у свом чувеном делу ''Природна историја'' (7-57), пише да је краљ Мита био први проналазач олова (туча) у праисторији, што упућује на закључак да се Мита неколико хиљада година пре Египћана бавио алхемијом, у потрази за златом. То знање, ако је веровати миту, ни до данас није достигнуто, упркос настојањима алхемичара, магова, врачева, хемичара и физичара, свих оних које ''златна грозница'' тресе миленијумима. Ако се овај мит схвати у преносном смислу, да је Србин Мита уствари својим додиром и делима чинио свет бољим, то јест ''златним'' или племенитим, тек онда цела прича добија своје ново и право, пуно значење и смисао. А циљ алхемије и јесте: поправити најпре себе, а онда и свет око себе – учинити бољим, племенитијим и лепшим. Ако прихватимо могућност да се овај србски краљ заиста звао Мида, онда је краљ Мида носио лично име које је истовремено и етноним или народно име за Миде, односно Меде или Миђане, касније Мезе, првородно племе из поддунавске, односно Моравске Србије, што сигурно није пука случајност у избору имена. ОРАО НА СРБСКОМ ГРБУ ПОТИЧЕ ИЗ ПРАИСТОРИЈЕ Србски краљ Гордије (Ђорђије) основао је државу Брегију (Фригију), по народу који су себе називали Бреги, јер су живели на територији пуној брегова и брда, брдовитој земљи, ''на брдовитом Балкану''. Гордија најпре спомиње ''отац историје'' Херодот у свом делу ''Поломанија'' (књига 7, страна 73), а државу Фригију- Брегију много пре Херодота, спомиње Хомер у ''Илијади''. ''Фрижанима је по причању самих Македонаца, у време док су становали у Европи, и били суседи Македонаца, било име Бриги, и када су прешли у Азију променили су истовремено и завичај и име и називали се Фрижани'', записао је Херодот у ''Поломанији''. Хомер у ''Илијади'' овако објашњава положај балканске Фригије: ''Макарево седиште горе, Фригија озго...'' (24-543, 547). ''Макарево седиште'' је Макеридов престони град, на граници са Македонијом, а Фригија - Брегија је ''озго'', што значи северније и дубље ка континенталном делу, што се поклапа са положајем и данашње и ондашње Србије. ''Херодотови подаци, повезани са Хомеровим приказом, наводе на закључак да се земља Брегија - Фригија налазила на широком подручју северно од Македоније, око планине Копаоник и ријеке Мораве'', тврди црногорски историчар и митолог Новак Андесилић. (Новак Андесилић ''Троја на Скадарском језеру'', Подгорица, 1994, стр. 83). Гордије није ни сањао да му је судбина наменила велику улогу оснивача државе Брегије, све док једнога дана није отишао на њиву и почео да оре. На његово рало слете огроман орао, најављујући му велико царство, што се касније и обистинило. Гордије, познати ратник и вешт државник, ускоро стаде да испуњава своју судбину и направи моћну србску државу Брегију која се простирала од Мораве и Копаоника до Македоније. Као заветни знак, Гордије је имао симбол орла на својим исигнијама. Сада је сасвим извесно да орао на србском грбу потиче из праисторије, и да није прекопиран са тзв. византијских барјака, како тврде неки хералдичари, већ би се могло говорити о обрнутом поступку, да су Ромеји (Византинци), као и тзв. Римљани овакав моћан симбол слободе и величанства, преузели од античког србског народа. Сличан мит у класичној митологији више не постоји. Орао се, дакле, прво јавио србском краљу, а не неком грчком или римском владару. То је најдубљи корен симбола орла у античкој митологији и хералдици уопште. И то треба уважити и поштовати као и свако културно и цивилизацијско наслеђе. (Наставиће се)
0 Comments
Leave a Reply. |
Мирослав
|