САЖЕТАК: Основна идеја овог кратког излагања је да се што потпуније сагледа житије Светог Романа Преподобног, овога пута као - Светог Романа Подјухорског, србског монаха чудотворних моћи, односно - Светог Романа србског. Најпре ћемо да се позовемо на доступне писане изворе: 1. У „Гласнику“ СПЦ имамо следећу тврдњу: „Ако се у народу и назива Свети Роман Синајац, не значи да није могао да буде Србин, јер су србски монаси имали контакта са молчалницима Синајског манастира, о чему говоре књиге пронађене у овом манастиру на србском језику“. („Гласник“ – службени лист Српске православне цркве, број 11, 1966). 2. У ПРАВОСЛАВНОМ СВЕТАЧНИКУ Јеромонах Хризостом Хиландарац, у одредници Преподобни Роман пише да је „живео на 200 година пре Немањића“ и да је „назван Синаитом“. Значи: А) Свети Роман није дошао у време кнеза Лазара у Моравску Србију, као што ће се видети мало касније из Повеље Василија Другог Маћедонца, и Б) „названом Синаит“, што пружа могућност тумачења да је Свети Роман био из неког другог народа, овога пута – србског, јер Хиландарац Хризостом не каже прецизно да је пореклом са Синаја, или Синајац, већ „названом Синаит“, вероватно због строгости своје аскезе.
(Јеромонах Хризостом Столић ПРАВОСЛАВНИ СВЕТАЧНИК, други том, јул-август, Београд, 1989. године, стр. 624.) 3. Књижевник Миљојко Веселиновић, пореклом из села Јасења, близу манастира Светог Романа код Ђуниса, проучавајући повељу цара Василија Другог Македонца из 1019. године, у којој се спомиње СВЕНТЕРОМОН – највероватније СВЕТИ РОМАН, дошао је до закључка, у свом делу издатом 1939. године, да је Свети Роман био пореклом Србин. (Ово СВЕНТЕРОМОН је било уобичајено у старој литератури: рецимо СВЕНТЕВИД=Свети Вид) 4. Др Лазар Мирковић, чувени професор и литургичар је још прецизнији: „Свети Роман се убраја у броју седам Синајита и то: Свети Григорије у Горњаку, Свети Зосим у Туману, Свети Ромил у Раваници, Свети Роман у Подјухорју (планина Јухор код Јагодине), Свети Сисоје у Сисојевцу, Свети Нестор (брат Светог Романа) у Светом Стевану код Алексинца и Вавило“. За Вавила се не каже где је подвизавао, али ми знамо да се изнад кањона реке Раманице, данас Раванице, уздише брдо са пећинама-окапницама које се зове – Вавило. Највероватније по монаху Вавилу. (Слободан М. Милановић „Село Мајур код Јагодине, издавач „Вук Караџић“ Параћин, 1994. године, стр. 62). 5. И Свети владика Николај Велимировић, сада Свети Николај Србски, називао је овог великог чудотворца и тиховатеља - Свети Роман Подјухорски. (Видети: Пролог) 6. Протојереј-ставрофор Младен Вукићевић који је освештао темеље храма Светог Романа у селу Мајуру под Јухором, близу Јагодине, 2. августа 1937. године, одредио је и име светитеља коме се храм посвећује – Светом Роману србском. 7. „Овом светитељу треба дати право место у календару Српске православне цркве под пуним именом: Свети Роман српски (26/16). августа“, залаже се Слободан М. Милановић, дугогодишњи свештеник у мајурској цркви Светог Романа. (Слободан М. Милановић: „Село Мајур код Јагодине“, издавач „Вук Караџић“ Параћин, 1994. стр. 63). 8. Култ Светог Романа Подјухорског негује се са великим поштовањем у свим селима подјухорским, посебно у Мајуру, где се на брду „Бучина“ налазе и два кладенца Светог Романа, који имају исцелитељну и чудотворну моћ. По народном предању ту је подвизавао Свети Роман Подјухорски у свом скиту, и то је култно место у Поморављу већ више од 1000 година, а посећују га верници из Средњег Поморавља и других крајева Србије. 9. Србска црква је у православни календар уписала Преподобног Романа тек 1962. године. Закључак: Овим подацима не желимо било шта унапред одређивати или пресуђивати, (прејудицирати), већ хоћемо само да новим чињеницама допунимо житије Светог Романа, који је по свој прилици, нека ми опросте свети Синајци и друга његова браћа у Христу, најпоштованији у србском народу. /Напомена: Паметарница је стари србски назив за историју/. (Наставиће се)
0 Comments
Leave a Reply. |
Мирослав
|