Брежани са поменуте карте не могу бити други народ осим Брежана (Брегића) из централне Србије, што смо већ објаснили. Њих налазимо и код Хомера у „Илијади“ као врсне коњанике и борце, господаре земље Брегије (балканске). Бреги, Бриги, Брегијци, „на бреговитом Балкану“ (Д. Максимовић), су се једним делом преселили у Малу Азију и дали себи име Фриги, Фригијци, Фрижани... Опет је овде реч о праисторијском србском народу, који потом, у неком новом пресељењу, нађе животни простор и на северу Европе. И опет под истим именом – Брежани. Трнава је данас насеље крај Јагодине, на старом путу према Крагујевцу. Под истим именом налазимо и Трнаву у источној Немачкој, на карти академика Скалове. Село Треботин, из предела Западне Мораве у Србији налазимо и у Пруској. На карти (словенских) србских топонима Вандалије, налазимо три топонима/хидронима сличног значења: Черница, Царница и Чрмница. Сва три неодољиво подсећају на параћинску реку Црницу или Црмницу (како су је страни путописци често уписивали у своје белешке), али нас топоним Черница подсећа и на данашње село Церницу, у Темнићу, општина Варварин. Бјелица са поменуте карте могла би да има аналогију у селу Белица, (и река Белица), а Међуречје са карте можда би могло да се односи и на данашњи Међуреч у јагодинској општини. Наравно, да у Срба има много назива са придевом – бео, бели, па зато не можемо тврдити да су у питању баш наведени топоними и хидроними. Али јесу – србски и србофони, што је и најважније за нашу тезу.
Занимљив је податак да се на карти србских топонима у Немачкој два пута јавља топоним – Јухур. Према др Ранки Куић, „Јухор је гранична област са јеленима“ (С. Марковић Штрбац, Пустахије са Јухора, Политика, 18. септембар 1999, Одељак Култура, уметност, наука.), а према В. Чајкановићу и Софрићу Нишевљанину име му долази од трибалске-србаљске речи – Ахорн= Јахор(н)=Јухор. Семантички – Јухор је добио име по дрвету – јахору или јавору, као што је случај и са планином Јахорином. На Јухору се и данас једна његова страна зове Јаворница, по преовлађујућем дрвету. Скоро смо сигурни да је у питању – Јухор, јер народ Морава са собом је понео и овај топоним у свој нови завичај, уосталом као и име своје реке Мораве, о чему смо опширно говорили раније.(Видети: Мирослав Димитријевић „Морава и Моравци – планетарни феномен“, ИК „Пешић и синови“, Београд, 2012.) „Срби су остали до данашњих дана на централном простору Старе Европе и директни су баштиник Старих Европљана. Лавина најновијих генетских и лингвистичких истраживања ово само потврђује, што значи да ће у историографској науци морати да дође до крупних померања. Најновији рад о Природно-физичкој генези Срба, Драгољуба Антића, маестрални је прилог новим теоријама којима ће старе конзервативне шеме ускоро и дефинитивно морати да препусте свој двестогодишњи примат на свим катедрама и у школским клупама“, пише Весна Пешић, у часопису „Српско огледало“ и на крају текста закључује:„Наравно да нема никаквих разлога да наш народ улази у будући свет са некаквим ксенофобичним поставкама, нити са било каквом мржњом према другим народима, али ни са било каквим комплексом инфериорности. Материјално богатство је пролазно, а суштина једне нације су људи и њихове духовне вредности и нагомилана културна баштина. Извлачењем снаге из сопствене традиције лако ће се опстати међу народима, који такву природну и усклађену традицију немају“. Академик Анатолиј Кљосов је преко најстаријих генетских маркера доказао да су Срби заиста најстарији народ и да су од њега постали сви други „народи“ данас звани Словени, као и „несловени“, али се србски ген крије и у другим вештачким, измишљеним нацијама. Уместо закључка: Цитираћемо само речи Ернеста Ренена, из 1871. године, које је он упутио својим колегама, односно стручној историјској јавности тадашње Европе: „Шта ако се једног дана нека од словенских држава уздигне и постане најјача, шта ако Словени (Срби) затраже натраг своју Пруску у правом смислу, Померанију, Шлезију, Берлин, због тога што су сва та имена (србска) словенска; ако на карти означе села Ободрита или Венеда; шта бисте на то казали“?! (Напомена: Паметарница је стари србски назив за историју.) (Наставиће се)
0 Comments
Leave a Reply. |
Мирослав
|