Апстракт:
Колико је стварно било крсташких похода на Исток, осам, десет, дванаест или чак преко стотину похода, како тврде „добри“ познаваоци? Колико су пута европске неорганизоване војне хорде или неорганизоване народне руље, бедне, гладне и жељне пљачке, прелазиле преко наше земље - Велике Моравије, односно преко северне Србије, аутономне земље и државе, потом и Немањине Србије, која је била једина независна област у ромејском царству, имала свог краља (архонта-старешину) и пружала се од Видина и Искара у данашњој Бугарској до Босне и Усоре, од Саве и Београда до Драча и Сера? Зашто у нашим историјским читанкама, уџбеницима и приручницима нема ни помена о томе да су Срби града Ниша потукли крсташку војску до ногу, која се разбежала и „прснула у брда и шуме“? О тој победи Срба и о правим разлозима крсташких ратова, фалсификовању европске историје и србској држави Великој Моравији, коју и цар Константин Порфирогенит спомиње пет пута у својим списима, и о многочему другом непознатом биће речи у овом раду.
0 Comments
САЖЕТАК:
Основна идеја овог кратког излагања је да се што потпуније сагледа житије Светог Романа Преподобног, овога пута као - Светог Романа Подјухорског, србског монаха чудотворних моћи, односно - Светог Романа србског. Најпре ћемо да се позовемо на доступне писане изворе: 1. У „Гласнику“ СПЦ имамо следећу тврдњу: „Ако се у народу и назива Свети Роман Синајац, не значи да није могао да буде Србин, јер су србски монаси имали контакта са молчалницима Синајског манастира, о чему говоре књиге пронађене у овом манастиру на србском језику“. („Гласник“ – службени лист Српске православне цркве, број 11, 1966). Данас се мало зна, јер се уопште о томе не говори и не спомиње да је Ниш у једном историјском периоду (од 9-14. века) припадао србској династији Мрњавчевића. Циљ овог рада је да пружи неколико битних и историјски валидних чињеница о Нишу као граду династије Мрњавчевића, не улазећи у шира историјска разматрања, односно да само подсети читаоца на овај заборављени период историје србскога града Ниша.
|
Мирослав
|