СРБСКИ ЦАР ЧЕСТИТИ ПРАВДА ИЛИ ЈУСТИНИЈАН ПРВИ Први том о Србско-ромејском царству, улози и значају народа Мораве завршићемо поглављем о највећем цару Србско-ромејског царства Правди, Правдољубу или Честитоме, односно Јустинијану Првом, цару који је у 6. веку објединио све територије србске империје на три суседна континента око Метитерана, и учинио је најмоћнијом и најбогатијом државом тадашњег познатог света. По томе одмах може да се сврста у ред највећих србских и светских царева пре њега: Арија Србинде, Нина Белића, Серба Макеридовића и Александра Карановића Великог. Србски цар Управда или Јустинијан Први био би пети србски и светски цар, господар Србско-ромејског царства, или само Србског царства. Велики цар Јустинијан I (527-565), господар србско-ромејског царства, био је пореклом Србин. Ни један цар после њега није успео да обједини све територије Медитерана (Медитеран=Медска земља) на три континента, а Бело море (данас Средоземно) да постане само „језеро“ усред царства. Најугледнији хроничари тога времена Прокопије и Теофан, Јустинијановог оца називају – Сабатиос, на грчком. У питању је чисто србско име Саватије, које ни сада није ретко у србском именослову. Саватија су његови земљаци звали старим именом – Исток. А то је и данас популарно србско и словенско име. Јустинијанова мајка се звала – Бегленица, што је старосрбски синоним за вилу, односно – Виленицу. Бегленица је угледница, лепотица. И данас стари људи кажу да се момак и девојка – бег(л)енишу (гледају, иду на углед)..
Теофил, лични биограф цара Јустинијана Првог, његово име бележи као – Правда, а тако су га називали и Срби из његовог завичаја. И на латинском језику име Јустинијанус, према богињи правде Јустицији, у србском преводу значи – Правдољуб, Честит. Правдин, односно Јустинијанов главни војсковођа носио је, такође, чисто србско (словенско) име – Велизар. Оно и данас постоји у србском ономастикону. То све сазнајемо из царске хронике коју је водио лични Правдин - Јустинијанов биограф 534. године. Страни извори га често пишу као – Белизар – Бели цар, Бели принц. Он је био и остао највећи војсковођа света, већ 2000 година. Место рођења Честитога цара Правде-Јустинијана Првог, Грци бележе са два топонима - „Chron. Paschale“ и „Joan Malas“, што је грчки назив за србски топоним –Ветеријана. Ово место се касније појављује на историјским картама као – Ветрен. „Очигледно је, а то су античке карте и показале, да се имена места од антике углавном нису мењала што је нормално и очекивано, јер се ни народ, у великој већини, а који од искона настањује ове просторе, није мењао. Називи су романизовани и грецзирани јер су те називе записивали грчки и римски писари, па су их или изопачавали према свом начину изговора или су их преводили по смислу и значењу на свој језик, као што видимо на овом примеру“, пише Павел Шафарик.(Павле Шафарик: Словенске старине, Београд, 1896). Према запису, цар изгради касније ради величања своје домовине (Србије-наша примедба), град Јустинијана Прима, али не на месту Ветеријана, односно Ветрена, већ у његовој близини.(О овоме читалац се може још потпуније обавестити из дела „Словенске старожитности“ или „Словенске старине“ Павела Јосифа Шафарика.) Велики археолошки локалитет Јустинијана Прима се налази у близини Лебана и данас се зове - Царичин град. У шестом веку био је један од највећих и најзначајнијих градова на србском Балкану, односно у Србско ромејском царству. На левој, западној обали велике Мораве, такође, постоје топоними – Ветрен (Велики и Мали). Велики Ветрен (774) је највиши врх планине Јухор, територија општине Параћин. У каквој вези могу бити Ветрен код Лебана и Ветрен код Параћина? Најпре да кажемо да им је корен речи и порекло исто. Оба ВЕТРЕНА, (односно сва три Ветрена) носе име највећег змајевског чудовишта из србске, односно виндске или ведске, индоаријске митологије - ВРЕТХРЕ. ВРЕТХРЕ, је био огроман змај, кога је могао да победи једино врхунски бог Индра. Индри се ова победа над ВРЕТХРЕНОМ убраја у највеће подвиге старосрбске-ведске и хиндуистичке митологије. Древна србска народна песма вели да „Колико је у Срба јунака/свакога је вила повијала/ а многе су змајеви родили“. С обзиром да се Правдина-Јустинијанова мајка звала Виленица, а отац Сабатије, односно Саватије, ниже божанство које је у древној србској и словенској митологији важило за расплодног бога, може се са митолошког аспекта говорити о логичној повезаности царевог змајевитог порекла и места рођења, које, такође, носи змајско име. Да ли Јустинијан Први или цар Правда има додирних тачака у стварном историјском контексту са јухорским Ветреном? Наравно. Званични историчари тај период називају рано византијским, када цар Јустинијан Први утврђује градове и границе свог царства, и подиже велелепне градове Јустинијану Прима и Јустинијану Секунда, али утврђује и друге градове у Србији. У доба цара Јустинијана, који је рођен на нашим просторима, много се градило на Балкану. Осим Јустинијане Приме, који је несумњиво највећи комплекс подигнут у то доба, обновљене су многе старе тврђаве, а грађене су и нове. Истраживања на Момчиловом граду изнад Поточца, село испод Ветрена, потврдила су да је тај град обнављан у поменутом периоду. На том локалитету нађен је и новац из времена цара Јустинијана Првог. Из тог периода пронађен је и новац на локалитетима у Рашевици: Главица и двориште Милојевића испод Главице, брда на којем се налазило мање утврђење, кастел или стражарница. (Године 1718. пописано од стране Аустрије као – Стразановиц, односно Стражановић). Такође је у Јустинијаново време обновљен и древни јухорски град на врху Ветрена, првобитно саграђен око 10000-8000 година пре нове ере, а који никада није губио свој гео-стратешки значај. И на Ветрену су пронађени ромејски новчићи из времена цара Јустинијана и његове династије. Србско-ромејски цар Јустинијан Први, један од највећих владара на србско-ромејском престолу био је и највећи градитељ тзв. римскога царства. Градио је свуда по царевини, која је у потпуности заокруживала Бело Море, како су Срби називали данашње Средоземно море, и од европске, и од блискоисточне и од афричке стране. Поново је обновио Медско царство око овог мора, кога су Римљани звали – Медитеран или Медска земља. О огромним градитељским подухватима цара Јустинијана (србски Правдољуба), налазимо податке код Прокопија. Из тога опширног описа доносимо најважније пасусе: „Негде у покрајини европских Дарданаца који живе иза границе Трачана, у непосредној близини кастела званог Ветериана, беше село по имену Taurisium.(Тaurus=бик на латинском, дакле село Баково или Биково, посвећено вероватно србском богу Баку- прим. М. Д.). Ty je рођен цар Јустинијан, оснивач светског царства. Опасавши на брзу руку ово село зидом у облику четвороугла и подигавши на сваком углу по једну кулу, начини кастел са четири куле, па га тако и назва. Α поред самог тог места сагради дивну варош и назва je Iustiniana Prima - на латинском језику то значи Прва - одужујући се на тај начин својој родитељки. Иначе, било би прикладно да су међусобно здружени сви Ромеји узели учешћа у овој обавези, будући да je овај крај отхранио свима заједничког спасиоца. Сазидавши тамо и водовод, постиже да град непрекидно обилује непресушном водом. И много других знатних и помена достојних (грађевина) саградио je оснивач града. Није лако побројати све храмове божје, немогуће je описати све зграде за надлештва, величину тремова, лепоту тргова, чесме, улице, купатила, продавнице. Беше то просто напросто град велик и многољудан и у сваком другом погледу напредан и достојан да буде метропола читаве области. Јер до толико великог значаја се успео. Поред тога, одабран je и за архиепископско седиште Илирика, (што се прећуткује у историји, па то чак чини и Србска православна црква – примедба М.Д.) пошто су остали градови изостајали за њим као првим градом по величини. На тај начин он je цару узвратио славу. Јер он се поноси што je родио цара и обратно, овај се дичи што je саградио град. И ово мало што рекох биће довољно.. Јер немогуће je све подробно излагати пошто je неминовно да сваки опис цара достојног града испадне лошије него му приличи. И кастел Ведеријану обнови из темеља и утврди много боље. У Дарданији беше стари град који се звао Ulpiana.Порушивши скоро читав бедем тога града - био je, наиме, јако непоуздан и сасвим неупотребљив - те изградивши у њему врло много других дивних грађевина и подигавши га до дивног уређења какво je сада, назва га Iustiniana Secunda. Secunda на латинском значи друга. Њој у близини подиже и другу варош које пре није било и назва je, према имену свога стрица, Iustinopolis. Увидевши да су временом већ оштећени зидови и Сардике и Ниша, па и Германије и Пауталије, утврди их и учини неосвојивим за непријатеље. На подручју између ових градова подиже још три градића, и то Cratiscara и Quimedava и Rumisianam. И тако те градове из темеља нове сагради. Желећи да као најсигурнију заштиту овим (местима), као и читавој Европи, учини реку Дунав, осигурао je обалу те реке многобројним утврдама, и дуж читаве обале разместио војне стражарнице да би се помоћу њих најсигурније спречило прелажење од стране тамошњих варвара.“(De aedif. IV l, p. 104,20-107,2)/98...). „Вредно je набројати и остала утврђења која je подигао у том делу Европе. Кад бисмо ми попис утврђења, која je цар Јустинијан тамо изградио, сачинили код неких других људи који станују далеко и имају друкчије државно уређење, онда би, знам сигурно, наша прича, пошто би ту била нужно без сведока, изгледала измишљена и сасвнм невероватна због великог броја дела. Али сада - није, наиме, тешко да се изблиза проверава, и c нама je веома много људи који отуда долазе - ајде без икаква оклевања, смело износећи поуздану истину,избројимо утврђења која je y покрајинама, малопре поменутим, изградио цар Јустинијан, било обнављајући оштећене делове тврђава било подижући нове бедеме. „Тако je цар Јустинијан утврдио читаву унутрашњост Илирика. A сада ћу изложити на који je начин и обалу реке Истра, коју називају и Дунав, утврдио кастелима и војним стражарама. Да би тамо настањеним варварима спречили прелажење преко Дунава некадашњи римски цареви су заштитили читаву обалу те реке утврђењима, подижући градиће и тврђавене само на десној страни реке, него понегде и на супротној. Они ова утврђења нису изградили тако да буду неприступачна нападачу ако би се који појавио, него тек толико да обала реке не остане без војника, пошто тамошњи варвари уопште нису знали освајати тврђаве. Много њихових тврђава доиста сводило се на једну кулу пa сe c правом називају монопирги, a посада у њима беше сасвим малобројна. То je тада било довољно ваварварска племена толико заплаши да се клоне сваког нападана Римљане. Кад je пак доцније провалио Атила са огромном војском, без икакве je муке сва утврђења сравнио са земљом и велики део римског царства опљачкао, будући да му се нико није супротстављао. Али цар Јустинијан поново изгради оно што je било порушено, и то не онако како je пре било, него обично у облику веома јаког утврђења, a поред тога и сам je изградио врло много нових. На тај начин он je ромејском царству сасвим повратио већ изгубљену сигурност. A како je све то изведено, сада ћу изложити. Река Дунав извире у планинама Келта који се сада називају Галима. Захвата велико пространство, највећим делом пусто земљиште, a понегде настањено и варварима који проводе живот у дивљини и без додира са осталим светом. Кад се сасвим приближи (Дунав) Дакији онда тек ту, како изгледа, почиње да дели варваре, који држе крајеве c његове леве обале, од ромејске државе која je на десној страни. Због тога Ромеји тај део Дакије називају Dacia Ripensis. Јер ripa на латинском значи обала. После извесног времена варвари га освојише (Сингидунум) и пошто га одмах разорише до темеља, учинише га потпуно пустим. На исти начин поступише и са великом већином осталих утврђења. Изградивши изнова читав (град Сингидунум) и опасавши га веома чврстим бедемом, поново створи сјајан и велике хвале достојан град. Најдаље на осмом миљоказу од града Сингидунума подиже и један нов, необично јак кастел који c правом називају Octavum (Претпостављамо да је то било утврђење на месту данашњег Смедерева-наша опаска). Недалеко испред њега лежао je стари град Viminacium. Изградивши га потпуно изнова - био je, наиме, порушен до самих темеља много раније - цар створи нови град“, записао је Прокопије. Јустинијанова династија: Јустин I (518—527), Јустинијан I (527—565), Јустин II (565—578), Тиберије II Константин (578—582), Маврикије (582—600). (Напомена: придев србски пишемо са словом б као што је и Вук Караџић чинио, јер ми нисмо Српи већ Срби) Крај Писано током царских месеци јулија и августа 2016. Лета Господњег, или 7524. године по најстаријем србском календару
1 Comment
Деретић
31/7/2019 04:17:10 pm
Ја се извињавам, али на којим сте ви дрогама тренутно?
Reply
Leave a Reply. |
Мирослав
|