На мапи Вандалије или Балтичке Србије, најпре нам се издвојио топоним – Плањани. Исписан је словима исте величине као и народ Ободрита (Бодрића), односно као етноним или територија већег племена, братства, рода. Плањани и данас живе у селу Плани, општина Параћин, а на србској земљи балканској. Осим у Средњем Поморављу, постоје још две Плане–у Македонији и Херцеговини. Такође, у доњем Великом Поморављу смештена и Велика Плана – град, седиште општине. Сви ови подаци су нам сугерирали могућност да Плана и Плањани нису само топоними, већ да је то вероватно и етноним, назив једног племена или братства. У Вандалији (Пруској), на поменутој мапи Хане Скалове, налазимо и топоним Голубовци. У општини Параћин прво суседно село Плани, према западу, је – Голубовац. Из средњовековних карата (мапа) страних путописаца, шпијуна и извиђача, цео западни простор данашњих Кучајских планина, са планином Бабом, записан је као – Голубиње, негде и Голумбас. По том Голубињу, каже легенда, село Голубовац је добило име.
И овде нам се намеће иста примисао, иста идеја, да је народ који је насељавао западне обронке Кучајских планина носио име Голубовци, Голубинци, Голубињани, и да су били вероватно веће србско братство, као и Плањани. Кад спомињемо Кучај да кажемо и то да се на овој карти налази и сличан топоним – Кучин. На нареченој карти србских топонима у данашњој Немачкој наилазимо и на топоним – Ретри. Реч је о народу Ратри или Ратари, који су добили име још у ведској српској култури од имена звездане богиње Ратри – Звездане. Већ смо рекли да историчари знају да су у Европи живели поред осталих и србски народ - Ратари. Ратари су део великог србског народа Вељића или Љутића, једног од највећих у Европи, поред Бодрића, који су играли изузетно важну улогу у стварању данашње Европе, у историјским, културним и политичким догађајима. У нашој епској народној поезији најпознатији јунак Вељића то јест Љутића је чувени – Љутица Богдан. Ратари, дакле, носе име ведске богиње Ратре, али и име србског народа - Ратари, који се није сасвим иселио из поддунавске Србије и Мораве на север Европе и у Немачку, већ је један значајан део остао и у данашњој Србији, о чему нам на најбољи начин сведоче топоними три села Ратара: код Параћина, Обреновца и Смедеревске Паланке. Код Ратара (Ретра, Редра, па чак и Редара-како су их скврчено, а најчешће намерно погрешно) бележили римокатолички свештеници и западни хроничари, дакле кад су у питању Ратари немамо дилема: Ратари су били велико племе србског народа – братство по крви и колену и на северу Европе припадали су Полабским Србима, тврде западни хроничари. Дубрава је, такође, присутна и данас у Немачкој, како се раније и звао предео дуж Велике Мораве, где је Војвода Цреп из Петруше, са војводом Витомиром, „разбио Турке на Дубравици, на Божић 1381.“. Знамо да на територији древних Срба, а новији назив Словена, има много Дубрава и Дубравица, па не мора баш да средњеморавска Дубравица покрај Параћина, буде аналогна пруској Дубрави, али је непобитан сведок србског присуства на том простору. Исто може да се рекне и за реку Топлицу, леву притоку Јужне Мораве. Међутим, за топонимом Крушевићи то не може бити случај. Наиме, србски град Крушевац, три пута глава Србије, (видети М. Димитријевић: „Троморавље у праисторији“, Граматик, Београд, 2016.) је врло редак топоним. Име Крушевцу долази од имена србске праисторијске принцезе Круше, прве жене принца Енеја, оснивача Лацијума, основног језгра Руме, односно Роме или Рима. Дакле, народ са обала Западне Мораве носио је име своје славне принцезе Круше, која се са Брежанима (Брегићима) срећно вратила у своју престоницу после пада Троје. Брегијски народ око Крушиног града звао се – Крушевићи, што је по семантичкој логици сасвим нормално и јасно. Племе Крушевића које се одселило на север Европе није заборавило свој стари завичај ни у Немачкој. (Напомена: Паметарница је стари србски назив за историју.) (Наставиће се)
0 Comments
Leave a Reply. |
Мирослав
|