Апстракт: Основна намера овог истраживања је предочавање истоветних и сличних топонима, оронима, хидронима и етнонима Немачке и Прибалтика (старе Балтичке Србије или Вандалије) и данашњег троречја Велике, Јужне и Западне Мораве – Троморавља, чиме желимо нагласити сродност србског народа у матичној поддунавској Србији са Србима северне Европе, у коју су Срби, као народ и раса, отишли пре нове ере, ширећи се зракасто на све стране света. Срби су народ који свет населише, а себе не раселише. И у моравско-дунавској колевци србског народа, као и широм три суседна континетна ни после толико хиљада година нису се изгубили истоветни географски и народски називи (етноними). Овде ћемо се задржати на идентичним називима Троморавља и древне србске Вандалије, у данашњој Немачкој. Чехословачки академик Хана Скалова, шездесетих година 20. века, сачинила је мапу србских (она каже–словенских) топонима вендских територија- Вандалије, односно територије Балтичке Србије, на простору данашње Немачке, Прибалтика и Даније (Данске), иако су територије на којима су хиљадама година раније живели Срби, биле толико широке да су захватале безмало целу Европу. Али и на овој суженој мапи, рађеној за потребе једне бивше републике СФР Југославије, опет се нису могли избећи географски и етнички називи који и данданас постоје у балканској Србији, али и у сливу Троморавља, односно у матици скоро свеколиког Србства.
Најпре да кажемо да су Срби – Венди, Ванди, Вандали (како их и данас зову у Немачкој, те отуда долази назив Вандалија) прастановници Европе, а то нам сведоче историчари: руски Нестор Часни, пољски Суровјецки и хрватски Фрањо Рачки. Павле Шафарик, такође, посведочује да су Срби присутни у Европи најмање већ 5 хиљада година и да су имали своје државе усред Европе. Хрват Фрањо Рачки је, такође, писао да су пре Немаца на тим пространствима живели Полабски Срби, и то племена: Љутићи, Ратари и Моравци. Још једном се у историјским изворима, по ко зна који пут, јавља неуништиво племе, односно народ Мораваца. Средњовековни грчки хроничар Халкохондило, осим што поуздано зна „да су Срби Трибали (Србаљи из долине Мораве) народ најстарији и највећи...“, него и тврди за србског цара Душана да је имао намеру да опет створи, односно обнови „европску империју србског народа“. На целом простору Европе живели су Срби, што нам сведочи и Милош С. Милојевић, цитирајући Вељтмана: „По Вељтману и другим новијим паметаристама живила су срп. племена у свој дан: Ђерманији па и у Данији, која је се се још и звала Србија, и нешто у Шведској тако званој Богусланској и Смоландској области, у којој се и дан данашњи народ одликује оделом, језиком и обичајима. од осталих Шведа.“ (Милош С. Милојевић „Одломци историје Срба“, Београд, 1872. године, стр.137.) Европа је била јединствен србски простор, а између северних и јужних (балканских) Срба није постојала никаква етничка граница. Између њих је било србско Блатно кнежевство у Блатном граду на Блатном језеру (упореди Баракин-Блатна тврђава на обали Змичког језера код Параћина), затим Нитранска србска кнежевина и Моравија. Са доласком Хуна (Мађара) у Панонску низију крајем 9. века Христове ере, велики океан србског народа са севера и југа Европе је географски раздвојен, а србско Блатно кнежевство и језеро су мађаризовани у Балатон. (Растко Крстић „Пад Арконе или сумрак словенског паганизма“, друго допуњено издање, издавачка кућа Атос-ДК, стр. 31). /Напомена: Паметарница је стари србски назив за историју/. (Наставиће се)
0 Comments
Leave a Reply. |
Мирослав
|