ПАРАКИН ИЛИ БАРАКИН?
Идеја: Основна идеја овог првог наставка фељтона је да се још једном на конкретним примерима покаже да савремена србска насеља леже на праисторијским србским темељима или се налазе у њиховој непосредној близини. Овде посебно истичемо насеља у долини Велике Мораве. Параћин се први пут помиње у средњовековним историјским списима 27. септембра 1375. године у Цреповој повељи, којом кнез Лазар дарује свом „брату Црепу“ Петрушко властелинство и – „Паракинов брод“. Назив овог града је по свој прилици – антропоним, по човеку Паракину, који је, каже легенда, на реци Црници држао брод и наплаћивао – бродарину, прелаз преко воде. Али упоредо са именом Паракин, у историјским документима опстојава и име БАРАКИН. Још 1565. године Јован Бецек, путописац и царски курир из Беча, бележи име нашег града као –БАРАЦИН: „Сат времена пошто пређосмо Мораву стигосмо у BARATZCHIN. Ту заноћисмо у караван-сарају“. (Мирослав Димитријевић „Страни путописци о Параћину“, издавач РНЈП „Параћин“, Параћин, 1996.).
0 Comments
СРБСКИ ЦАР ЧЕСТИТИ ПРАВДА ИЛИ ЈУСТИНИЈАН ПРВИ Први том о Србско-ромејском царству, улози и значају народа Мораве завршићемо поглављем о највећем цару Србско-ромејског царства Правди, Правдољубу или Честитоме, односно Јустинијану Првом, цару који је у 6. веку објединио све територије србске империје на три суседна континента око Метитерана, и учинио је најмоћнијом и најбогатијом државом тадашњег познатог света. По томе одмах може да се сврста у ред највећих србских и светских царева пре њега: Арија Србинде, Нина Белића, Серба Макеридовића и Александра Карановића Великог. Србски цар Управда или Јустинијан Први био би пети србски и светски цар, господар Србско-ромејског царства, или само Србског царства. ТРИДЕСЕТ СРБСКИХ ЦАРЕВА НА ТРОНУ РОМЕЈЕ „У истом десетом веку, извршена је интеркалација с почетком Христове ере у сарбатском календару, касније названом „јулијански“, као и забрана службе божије на „илирском“- србском језику од стране Римске цркве, које су временски приближне првим издањима Илијаде и Библије. Данас, већ имамо 19 (или 21) различитих хронологија, међу којима, није спорно да некима недостају читави векови. Али, у односу на најстарији употребни календар на свету, а то је сарбатски, алијас „јулијански“ како зову стари србски календар с почетком ере о потопу 5508. пре Христа, то није случај, јер у њему не недостаје ни један једини дан! Само, проблем је у томе што најмање види онај ко не жели да види. Оснивање великих западноевропских градова савремено је Тридентском сабору који је озаконио одузимање имовине некатолицима. |
Мирослав
|