НАЗИВИ СРБСКИХ ПЛЕМЕНА У ДАНАШЊОЈ ИТАЛИЈИ Према постојећим историјским изворима, може се говорити и о трећем насељавању Срба на Апенинском полуострву. Лиђани су старо племе србског народа Брига (Брежана), првобитно настањених на простору данашње централне Србије, који у једном историјском тренутку крећу на југ. Задржали су се крај Охридског језера око пола миленијума - 500 година, а за то време на трону Охридске Брегије сменило се 22 владара династије Серба Макеридовића, бога Сербона или Јеракла (Херакла), у народу популарног цара Тројана, а онда се један део србског народа преселио у Малу Азију – Брегију, где их Омир (Хомер) и Херодот спомињу као Фригијце или Фрижане. По свом вођи Тир(с)ену, новој постојбини дали су име – Тирсенија. Кад су Тирсене напали Персијци, ови су морали да се одселе на Апенине, у покрајину Тоскану, односно Етрурију.
0 Comments
СРБСКА НАСЕЉАВАЊА АПЕНИНСКОГ ПОЛУОСТРВА У ПРАИСТОРИЈИ Апстракт: Србско-ромејско царство је постојало под овим именом званично од 9. године Христове ере, па све до пропасти 475. године, а незванично и много раније. Назив „римско царство“ (понекад и „романско“) инволвиран је много векова касније, пре свега из политичких разлога, уосталом као што је измишљен и појам „Византија“. Рим се и данас зове Рома, а такозвани Византинци су себе сматрали Ромејима све до пада Цариграда 1453. године. Србско-ромејско царство, франачки хроничар Јован Зонара назива једноставно – Србском царевином. О Србско-ромејском царству говорићемо у овом делу све до Управде-Јустинијана Првог, највећег владара овог србског светског царства у Христовој ери. Брежани са поменуте карте не могу бити други народ осим Брежана (Брегића) из централне Србије, што смо већ објаснили. Њих налазимо и код Хомера у „Илијади“ као врсне коњанике и борце, господаре земље Брегије (балканске). Бреги, Бриги, Брегијци, „на бреговитом Балкану“ (Д. Максимовић), су се једним делом преселили у Малу Азију и дали себи име Фриги, Фригијци, Фрижани... Опет је овде реч о праисторијском србском народу, који потом, у неком новом пресељењу, нађе животни простор и на северу Европе. И опет под истим именом – Брежани.
Трнава је данас насеље крај Јагодине, на старом путу према Крагујевцу. Под истим именом налазимо и Трнаву у источној Немачкој, на карти академика Скалове. Село Треботин, из предела Западне Мораве у Србији налазимо и у Пруској. На карти (словенских) србских топонима Вандалије, налазимо три топонима/хидронима сличног значења: Черница, Царница и Чрмница. Сва три неодољиво подсећају на параћинску реку Црницу или Црмницу (како су је страни путописци често уписивали у своје белешке), али нас топоним Черница подсећа и на данашње село Церницу, у Темнићу, општина Варварин. |
Мирослав
|