ИСТОВЕТНИ ТОПОНИМИ ВАНДАЛИЈЕ
И ТРОМОРАВЉА Идеја: Основна намера овог истраживања је предочавање истоветних и сличних топонима, оронима, хидронима и етнонима данашње Немачке и Прибалтика (старе европске и балтичке Србије или Вандалије) и данашњег троречја Велике, Јужне и Западне Мораве – Троморавља, којим желимо нагласити сродност србског народа у матичној поддунавској или данашњој, односно вечној Србији са Србима северне Европе, у коју су Срби, као народ и раса, отишли давно пре нове ере, ширећи се зракасто на све стране света. Срби су народ који свет населише, а себе не раселише. И у моравско-дунавској колевци србског народа, као и широм три суседна континетна ни после толико хиљада година нису се изгубили истоветни географски и народски називи (етноними). Овде ћемо се задржати на идентичним називима Троморавља и древне србске Вандалије, у данашњој Немачкој.
0 Comments
АПОЛОНОВО СВЕТИЛИШТЕ КОД ПАРАЋИНА
На југоисточној падини Карађорђевог брда код Параћина, у винограду Ђорђа Пешића, трговца, 1896. године пронађено је 11 мермерних плоча у рељефу са мотивима Аполона, а археолози тврде да је реч о тзв. „Трачком коњанику“ и „Подунавском јахачу“, као и једна вотивна плоча са ликом бога Митре. (Ч. Марјановић: Темнићки зборник, књига 1, Београд 1936., стр. 16.). Како се ради о значајном броју археолошких налаза, очигледно је да је у питању и значајно историјско налазиште–светилиште праисторијских Срба, упркос чињеници да сви археолози, који су проучавали вотивне плоче из Параћина, проглашавају га мањим и безначајнијим светилиштем, а његову локацију још увек не могу тачно да одреде, чак ни приближно, иако је то први локалитет пронађен дуж трасе старог србског Народног пута, Моравског пута, касније ромејског Via militaris–a Цариградског друма и Царског стареника. Та траса пролазила је кроз данашњу општину Параћин, а у праисторијско време покрај „винчанског велеграда“, данас познатог као археолошки локалитет „Слатина“ код Параћина. Локалитет „Слатина“, на северо-источној периферији Параћина, први пут је археолошки регистрован пре Другог светског рата, али се озбиљнијем истраживању приступило тек са изградњом првог аутопута Београд-Ниш. После дуге паузе локалитет је поново истраживан у време када је грађена нова траса Аутопута Е5 1985. и 1986.године. КНЕЗ ЛАЗАР ЈЕ БИО ИЗАБРАН ЗА ЦАРА
Идеја: Зашто србски историчари упорно прећуткују валидну повесну чињеницу да је кнез Лазар заиста изабран за цара, и то од стране свих србских властелина илити великаша, и у присуству највишег црквеног достојанственика тога времена – патријарха Јеврема? Зашто о томе не говоре макар историчари Српске православне цркве кад и народно предање каже да су на Косову погинула оба цара - и турски и србски? Зашто Срби крију истину о себи, а из своје величанствене историје, када је Крушевац по трећи пут постао седиште царске круне? |
Мирослав
|