СРБСКИ ЦАР ЧЕСТИТИ ПРАВДА ИЛИ ЈУСТИНИЈАН ПРВИ Први том о Србско-ромејском царству, улози и значају народа Мораве завршићемо поглављем о највећем цару Србско-ромејског царства Правди, Правдољубу или Честитоме, односно Јустинијану Првом, цару који је у 6. веку објединио све територије србске империје на три суседна континента око Метитерана, и учинио је најмоћнијом и најбогатијом државом тадашњег познатог света. По томе одмах може да се сврста у ред највећих србских и светских царева пре њега: Арија Србинде, Нина Белића, Серба Макеридовића и Александра Карановића Великог. Србски цар Управда или Јустинијан Први био би пети србски и светски цар, господар Србско-ромејског царства, или само Србског царства.
1 Comment
ТРИДЕСЕТ СРБСКИХ ЦАРЕВА НА ТРОНУ РОМЕЈЕ „У истом десетом веку, извршена је интеркалација с почетком Христове ере у сарбатском календару, касније названом „јулијански“, као и забрана службе божије на „илирском“- србском језику од стране Римске цркве, које су временски приближне првим издањима Илијаде и Библије. Данас, већ имамо 19 (или 21) различитих хронологија, међу којима, није спорно да некима недостају читави векови. Али, у односу на најстарији употребни календар на свету, а то је сарбатски, алијас „јулијански“ како зову стари србски календар с почетком ере о потопу 5508. пре Христа, то није случај, јер у њему не недостаје ни један једини дан! Само, проблем је у томе што најмање види онај ко не жели да види. Оснивање великих западноевропских градова савремено је Тридентском сабору који је озаконио одузимање имовине некатолицима. РАТОВАЊА СРБА И МОРАВАЦА ПРОТИВ РИМЉАНА У НОВОЈ ХРИСТОВОЈ ЕРИ Девете године Христове ере, Еузебије Памфил, писац и творац дела ''Опера Омниа'', описује борбу србских племена против Римљана. Иначе, устанак србских племена против римске власти почео је још 11. године пре Христа, у време цара Августа, када је Рим био у успону. Народ Мораве је у тој борби имао врло важну улогу. Рат Срба и Римљана трајао је врло дуго и проширио се по целој територији Балкана, Паноније и делом на Апенинском полуострву. У току устанка масакрирани су римски грађани, трговци и гарнизони, размештени у Панонији, Илирику и Србији. Од Поморавља до Купе и од Јадрана до Саве, устало је против Рима 800.000 Срба. Устанике су предводили Брана и Бата. Србе МОРАВЦЕ и ПАНОНЦЕ предводио је, Брана, а Србе ДАЛМАТЕ Бата. |
Мирослав
|